26. dio

Vec tjedan dana se nisam cula sa Viktorijom. Izgleda da su njene prijetnje bile obicne lazi samo da bi me prestrasila. Sve se je promijenilo u mojoj obitelji. Mama i tata su sretniji pa cak i Lorena, pronasla je novo drustvo u skoli koje mi se uopce ne svida. Vec mogu vidjeti da svi puse i piju. Samo se nadam da nece ona poceti, ako vec nije. Nisam se cula sa Kikijem od jucer ujutro. Danas je nedjela i sutra ponovno idem u skolu. Prvi tjedan skole je najgori. Imamo najvise inicijalnih i to mi nije jasno. Drugo polugodiste je a ne nova godina.

Vec mi je dosta da su svi nasmijani i sretni, postaje precudno. Danas je mama kuhala rucak i smijala se, a nista nije bilo smijesno. Nemam pojma sto se dogada. Danas je ponedjeljak a nisam se cula sa Kikijem od subote i sve vise i vise se brinem. Navecer cu proci do njega da vidim sto se dogada.

'Gdje si ti?' Cula sam njegov glas preko telefona. U pocetku mi nista nije bilo jasno, kako gdje sam ja? To bi ja njega trebala pitati. 'O cemu ti? Ne javljas mi se vec dva dana i sada ja ispadam kriva za to.' Rekla sam mu pomalo bezobrazno na to a samo je uzdahnuo. 'Mogu pogoditi. Sestra ti nije rekla da sam te zvao vec pet puta?' Upitao me sada malo ljutito a meni je doslo da ju isti tren bacim kroz prozor. 'Oprosti, stvarno nisam znala, promijenila se na gore i vise ju ni ne prepoznajem. Danas cu doci kod tebe pa cemo pricati o svemu.' Poklopila sam i krenula u sobu. 'Sad me slusaj zato jer cu ti ovo reci samo jednom.' Povisila sam glas na Lorenu koja me je gledala sva u cudu. Nije me bilo briga. 'Ne znam  sto se dogada sa tobom. Pa kako se to ponasas?! Imas samo 13 godina. 13 GODINA! Kada me netko nazove ili ostavi poruku, ti mi to trebas prenijeti. Jeli jasno? Ne odlucujes ti hoces li ili ne, samo preneses. I vise nemoj ni pokusati izlaziti ili druziti se sa onim propalicama iz skole. Vidjela sam kakvi su i bolje ti je da ne kazem mami za njih, zavrsila bi u dozivotnoj kazni. Neka se vrati ona stara Lorena, ona mirna i draga curica. Molim te.' Tiho sam rekla zadnju recenicu i sjela na krevet nasuprot nje. Spustila sam glavu prema dolje i duboko uzdahnula. Ne znam sto se sve dogada sa ovom obitelji. Moje razmisljanje je prekinulo Lorenino plakanje. Prvo sam mislila da glumi, ali ne. Ona je legla na krevet i cula sam ju kako place. Mozda sam pretjerala sa onim. Nisam ju htjela rasplakati, samo sam htjela da shvati neke stvari. 'Hej, seka, okreni se da te vidim.'  Tiho sam joj rekla i sjela sam kraj nje. Koliko god ja bila ljuta na nju, ne mogu podnijeti da place. Srce mi se slama kada ju gledam ovakvu. 'Pusti me na miru i odi onom svom decku.' Rekla je bahato i moglo joj se skuziti u glasu da je ljubomorna na njega. Odkada sam sa njime uopce ne provodim vrijeme sa svojom vlastitom sestrom. Mozda sam ja kriva za njeno ponasanje.

Nakon duzeg razgovora sa Lorenom izasla sam iz kuce i krenula sam prema Kikiju. Izasla sam iz zgrade i kada ugledala Viktoriju kako sjedi na klupici srce mi je skoro iskocilo od straha. 

Znam da sve rijede i rijede postavljam nove dijelove. Ali sada trenutno nemam vremena i jos mi je jako zao sto vise nema stranice. Falite mi jako ali u ova par dana bez stranice mi je nekako lakse. Nemam vise obaveza niti sam puno na kompjuteru, volim vas najvise.

Ipak ce danas navecer doci novi dio. Ispricavam se zbog toga, trenutno sam u nekim problemima pa necu moci. Ali uzivajte mi danas i zabavite mi se.

25. dio

'Slusaj me sada pozorno. Maknuti ces se od Kristijana kako god znas. Nemoj mu ni slucajno spomenuti ovaj razgovor zato jer ce tada biti posljedica. Saljem ti pusu, kujo. I Viktorija je.' Cula sam neki glas kada sam se javila na mobitel. 'Kakva Viktorija sada? Zar se ne zoves Ariana?' Upitala sam je pretvarajuci se da uopce nisam cula ove prijetnje. 'Ariana? Kristijan ti je lagao. Uvijek smo se zezali da se tako zovem, svima sam govorila da se tako zovem zato jer sam mrzila svoje ime. Viktorija, ali nakon par godina sam shvatila da mi je ime prekrasno i da se vise ne moram skrivati.' Odgovorila mi je i pricala je tako bahato da mi je doslo da je uklonim ali samo ne znam sto bi mi mogla uciniti da me unisti. Prazne prijetnje, jedino to ima.

Sjedila sam na stolici i pisala sam referat iz geografije, moram uloziti sto vise truda u ucenje ove godine. 'Mozemo li malo popricati?' Tata me je upitao tuznim i zabrinutim glasom te sjeo na stolici nasuprot mene. 'Naravno, sto je bilo?' Upitala sam i ja sada malo zabrinuto. Inace nikada ne pricam sa tatom osim ako je nesto stvarno bitno. 'Tebe tata jako voli. Mozda to ne pokazujem dovoljno, ali volim te i ne mogu podnijeti da ti se ista dogodi.' Rekao je tisim glasom i malo sam se prepala, nikada mi ne govori ovakve stvari, ali nikada. 'Ako se ista dogodi tebi, osvetiti cu se, znaj to.' Rekao je i otisao u sobu. Ostala sam bez rijeci, o cemu on prica. Moguce je da to prica dvije case viskija a ne on. Ali opet, ljudi su iskreni kada su pijani, bilo to malo ili puno. Ostala sam sjediti na stolici i zagledala sam se u neku tocku na zidu i razmisljala o svemu. Ne znam sto se sve dogada a htjela bi znati. Sada mi Viktorija ili Ariana, kako god prijeti a nista joj nisam napravila. I sama zna da nece nikada biti sa Kristijanom.  Odlucila sam zanemariti sve njene prijetnje i nazvala sam Kristijana. 'Hej, mozes li doci po mene da odemo u setnju malo? Moramo razgovarati.' Zamolila sam ga na telefon i rekao je da se spremim zato jer dolazi za deset minuta.

Stajala sam ispred zgrade pet minuta i onda sam vidjela njegov poznati bmw kako mi zmiga da udem. Imao je svoj blentavi osmijeh na licu koji mi sada nije trebao. Samo sam trebala da me saslusa i da mi pomogne.

Sjela sam u auto i odmah me je poljubio, na sekundu sam zaboravila na sve. On se stvarno najbolje ljubi.  'Moramo razgovarati.' Rekla sam i odmakla sam se od njega. Napravio je tuznu i zbunjenu facu. 'Cim dodemo u kafic.' Krenuo je prema meni nepoznatom dijelu. 'Uvijek me vodis na mjesta u kojima nikada nisam bila i najbolje je da stanes na neko parkiraliste da popricamo.' Lazno sam se nasmijesila i stavila sam svoju ruku u njegovu.

Stali smo na neko malo parkiraliste gdje uopce nije bilo ljudi. Jos bolje, samo se nadam da nema ludaka ovdje. 'Danas me je zvala Viktorija.' Rekla sam i duboko uzdahnula. 'Kako si saznala da se zove Viktorija i zasto si joj se uopce javila. Ne znam ni sam kako je dobila tvoj broj ali vec mogu pogoditi da ti je prijetila. Makni se radije od nje, luda je. Ovo ti govorim zato jer te volim i ako ti kaze nesto lose u vezi mene, ne vjeruj joj. Spremna je na sve samo da nas rastavi.' Rekao je i cvrsto me zagrlio. Stvarno se brine za mene i sada me je jos vise strah. 'Srediti cemo to. Ne brini, nista nas ne moze razdvojiti.' Pogledala sam ga u oci pa u usne i poljubila sam ga. Njegovi poljubci su spas za moje probleme i uvijek ce biti.

24. dio:-))

Ivana P.O.V.'s

Dosadilo mi je zujati po kuci pa sam odlucila iznenaditi Kikija sa svojim dolaskom. Stajala sam ispred njegove zgrade par minuta dok nisam odlucila uci. 'Makni se od mene. Rekao sam ti vec.' Cula sam njegov glas kako se dere na nekoga unutra. Bilo mi je jako cudno to i umjesto da sam pokucala samo sam usla u stan nepozvana. 'Tko je to?' Upitala sam zbunjeno gledajuci u neku plavusicu u kratkoj haljini. Ljubomorna sam ne njenu figuru i to previse. Izbacila je grudi do brade tako da je slobodno mogu nazvati 'kurvom'. 'Ona je nebitna i sada odlazi.' Kristijan je rekao iznervirano i pogledao ju je ubojitim pogledom. Poslusala ga je i izasla iz stana. Zalupila je tako jako vratima da sam se prepala.

'I kako si?' Upitao me Kiki a ja sam ga samo pogledala zbunjeno. Pita me kako sam a ne bi mi objasnio tko je i zasto je ona ovdje. 'Nemoj ti meni kako si, nego mi objasni tko je ona.' Rekla sam i prekrizila sam ruke. 'Sad sjedni i slusaj. Nemoj nista reci, samo slusaj i kasnije se nemoj derati na mene.' Rekao mi je i pokazao mi je da sjednem na kauc sto sam i ucinila. 'Ona mi je bivsa, nikada ti nisam rekao za nju zato jer sam znao da bi se na ljutila. Bili smo zajedno prije vise od godinu dana i ne znam sto jos zeli od mene. Rekao sam joj da je ne podnosim i da je ne volim, ali sada se odjednom pojavila i zeli da smo ponovno zajedno. Ne moze shvatiti da ja volim tebe. A meni dode da je bacim kroz prozor samo da me ostavi na miru. Ti si mi sve i tebe volim najvise. Ne znam ni sam kako cu je se rijesiti ali naci cu neki nacin, ona je tvrdoglava i kada nesto zeli ne odustaje.' Rekao je i sjeo kraj mene. Nisam znala sto da odgovorim pa sam se samo naslonila na kauc iza sebe i duboko udahnula. Nisam uopce ljuta na njega samo mi smeta sto mi nije rekao za nju. 'Kako se zove?' Upitala sam znatizeljno a on je samo uzdahnuo. 'Ariana. Zove se Ariana.' Rekao je malo iznervirano. 'Oprosti, ne znam ni sama zasto me to zanima. Sada je najbitnije da je nekako odmaknemo od tebe.' Tiho sam mu sapnula i priblizila sam mu se. Naslonila sam svoju glavu na njegovo rame i podigla pogled prema njemu.

Ariana P.O.V.'s

'Sta je bilo na kraju? Jeste ponovno zajedno?' Upitala me sestra a znala je i sama odgovor.  Nisam nista rekla i samo sam otisla u podrum. Mrzim onu malu koja se mota oko njega. Sad je sa njom ali nece biti zadugo.

Spustila sam se dolje ocekujuci nove informacije o kuckici koju ne mogu smisliti. 'Gospodice Ariana, evo vam par slika njenih koje bi je mogle unistiti. Samo je nemojte povrijediti, molim vas.' Rekao mi je onaj starkelja od njenog tate i samo sam mu se ljubazno nasmijesila. 'Naravno da necu, ona mi je jedna od najboljih prijateljica i nikada ne bih mogla dopustiti  da je netko povrijedi.' Svojom laznom glumom sam mu rekla a doslo mi je da se ispovracam od svojih rijeci. Otisao je odmah nakon sto sam mu dala novce i pogledala sam slike. Stvarno jesu sramotne i kada ih pokazem Kristijanu, mislim da ce odmah prekinuti sa njome. Jedino mi je cudno odkuda njenom tati takve slike. Valjda je nekome platio da ju slijedi ili jos gore, mozda ju je on slijedio. To je bolesno.

23 dio.

Nakon dugog razgovaranja sa Klarom saznala sam da je Igor prekinuo sa njom zbog druge. Odmah mi se zgadio i odlucila sam da mu moramo prisutiti neku dobru osvetu. Necu dopustiti da netko povrijedi moju najbolju prijateljicu a da mu se nista ne dogodi.

'Hej. Danas izlazim iz bolnice.' Rekao je Kiki na telefon i odmah mi je nastao veliki osmijeh na licu. Jedva cekam da se vrati doma i da pazi dok vozi po novome.

'Skola je pocela i mozes zaboraviti na izlaske i usredotoci se samo na ucenje.' Mama mi je rekla preko telefona dok je kupovala namirnice. Sto si ona umislja? Naravno da cu izlaziti, uciti cu, naravno, ali ne po cijele dane. U zadnje vrijeme moj odnos sa cijelom obitelji se promijenio. Vise ne pricam ni sa sestrom ni sa mamom o svemu i to mi fali. Ali sada imam Kristijana i on me uvijek saslusa, ne obazirem se na njegove komentare koji nemaju ni smisla, znam da nikada ne misli ozbiljno.

Sjedila sam na kaucu i gledala sam seriju. Tata je odjenom iznervirano usao u stan i bez pozdrava usao u spavacu sobu. Nije se uopce obazirao na mene kada je usao i to me zacudilo. Polako sam se prisuljala do vrata da cujem sto tata prica. Razgovarao je na telefon i glas mu je bio nervozan. Nisam mogla odoljeti a da ne prisluskujem. 'Ne, rekao sam da necu vise. Bilo je dosta' Rekao je na telefon a meni je sve vise i vise zanimalo sa kime i o cemu prica. Cula sam kako se priblizava vratima pa sam se brzo vratila na kauc, doslovno sam skocila na kauc i pravila se da se nista nije dogodilo. 'Vracam se za sat vremena.' Rekao mi je i krenuo je prema vratima, morala sam saznati barem nesto. 'Tata, ovaj...Jeli sve u redu?' Pitala sam znajuci da mi nece nista reci. 'Vidimo se kasnije.' Rekao je i shvatila sam da je ignorirao moje pitanje. Ne znam sto radi ali nekako cu saznati.

Kristijan P.O.V.'s

'Kako mislis da je opet zvala?' Upitao sam sestru na mobitel mrzeci cinjenicu da pricam sa njome. 'Reci joj da ne postojim vise za nju, ne mogu je podnijeti nakon svega.' Ljutito sam rekao i poklopio slusalicu. Ne mogu podnijeti da se sada ona ponovno vrati u moj zivot koji trenutno nije savrsen. Jedina dobra stvar je sto sam sa Ivanom. To je jedino dobro, ali sada cu biti sve manje i manje sa njom, ipak joj je skola pocela. 'Mladicu, mozete polako spremati svoje stvari. Danas vas otpustamo.' Rekla mi je medicinska sestra koja mi je bila najdraza od svih njih, mozda je bila najstarija ali barem je bila ljubazna, ako nista.

Poslusao sam ju i spremio sam svoje stvari. Nije bilo previse toga ali sam pazio da nista ne zaboravim. Presvukao sam se i krenuo prema taksiju, auto necu moci voziti sest mjeseci zato jer sam sam skrivio prometnu nesrecu a i auto jos nije spreman za voznju. Cijeli je izlupan i cudim se kako sam uopce ostao ziv. Taksi me je vec cekao ispred bolnice i usao sam odmah. Zamolio sam starijeg covjeka da me odveze do mog stana sto je i ucinio.

'Isti tren izadi iz mog stana.' Izderao sam se ljutito na Viktoriju koja je sjedila na mojemu naslonjacu praveci da ovdje zivi. Ne znam ni sam kako je usla u stan ali sada me nije briga. Samo zelim da se makne od mene i da je vise nikada ne vidim. 'Misek moj, pa zar ti nisam falio?' Upitala me provokativno i doslo mi je da je bacim kroz prozor. Nisamo ju mogao podnijeti. 

 22. dio

'Najbolje bi bilo da vas ostavim same.' Rekla sam i krenula prema vratima. 'Ne ides ti nikuda, ti ostajes ovdje, ona odlazi.' Ljutito mi je rekao Krisitjan i pokazao mi da sjednem kraj njega. Poslusala sam ga i sjela sam. 'Mozemo li zaboraviti na proslost i krenuti ispocetka?' Pitala ga je Marija tuzno, nisam je nikada vidjela ovakvu i to me zacudilo. 'Nakon svega? Nakon svega sto si mi napravila di bi htjela da krenemo ispocetka. Gadis mi se i uopce te ne zelim vidjeti.' Rekao joj je tako bahato da je i mene zabolilo. 'Nemoj tako. Dosla sam cim mi je Ivana javila.' Tiho je rekla i pogledala prema meni. Znala sam da sam sada mrtva i da ce Kristijan poluditi kada sazna da sam sve ja zeznula. 'Kako mislis ona ti je javila?' Pitao ju je sav zbunjen a ja sam samo htjela nestati iz ove bolnice. 'Ja sam ju zvala. Sestra ti je i mora znati sto ti se dogodilo.' Rekla sam nesigurno gledajuci ga sa strahom. 'Samo zelim da porazgovaras sa njome. Nista vise.' Nastavila sam i izasla iz sobe. Morala sam se spremiti sutra za skolu pa sam krenula prema doma.

Spremala sam stvari i slagala sam kombinacije za sljedeci tjedan skole. Ne znam zasto to radim ali to mi je jednostavno neka cudna navika. Svaki vikend prije pocetka skole slozim kombinacije za svaki tjedan skole. Tako radim od sestog razreda osnovne skole i lakse mi je. Taman kada sam spremila zadnju majicu u ormar trznula sam se na telefon koji je zvonio. Bio je Kiki i malo me je bilo strah javiti se. 'Halo?' Rekla sam malo nesigurno i prestraseno. 'Ljut sam na tebe i to jako. Ali to nije razlog da pobjegnes doma.' Nasmijesio se dok je pricao a meni je odmah bilo lakse. 'Nisam pobjegla. Samo sam se morala spremati za skolu. Jel sve oke?' Pitala sam ga sretnijim glasom. 'Sve je u redu, samo ne zelim vise pricati sa Marijom, to je sve i zelim da postujes to.' Odgovorio mi je a ja sam samo uzdahnula dajuci mu do znanja da mu je to glupa odluka. 'Cut cemo se kasnije, sada se moram ici otusirati.' Rekla sam mu i poklopila.

'Mislim da je vrijeme da malo porazovaramo.' Rekla mi je mama dok sam sjedila na fotelji i gledala seriju. 'Stalno negdje ides i nikada mi se ne javljas. Zelim znati sto se dogada sa tobom.' Rekla mi je zabrinuto a ja nisam imala pametni odgovor na to. 'Nista se ne dogada, mama, sve je kao i prije.' Odgovorila sam joj nesigurno. 'Toga se i bojim. Ne zelim da je sve kao i prije. Trebala bi promijeniti barem nesto u svome zivotu. Sutra ti ponovno pocinje skola i sada je vrijeme da zagrijes stolicu da se mozes upisati na posten fakultet.' Pricala mi je bajke, nije sve lako kao sto ona misli. Ona nije ni dogurala do ovdje gdje sam ja trenutno ali ne zelim joj stavljati sol na ranu. Znam da zeli sve najbolje za mene ali to njeno 'najbolje' neki puta je nemoguce ostvariti.

Na mobitelu je 06:30 h i vrijeme je da se pocnem spremati za skolu. Danas sluzbeno pocinje pet mjeseci zatvora koje moramo odraditi ako zelim upisati fakultet.

Zvono je odzvonilo i svi smo se stisali. Imali smo profesora iz matematike kojega nitko nije mogao smisliti pa tako niti ja. Mislim da je mrzio svoj posao i sve nas. Nismo mu nista ucinili a prema nama se ponasa kao prema najvecim kriminalcima na svijetu. Jos samo pola godine i vise ga necu trebati trpjeti, dobro je sto imam vrlo dobar iz matematike tako da mi ne moze reci da nista ne ucim.

'Jesi cula sto je bilo?' Pitala me Hana koja je znala sve sto se dogada u skoli, to joj je bio hobi. 'Ne, reci.' Rekla sam nezainteresirano dopisivajuci se sa Kristijanom. 'Klara je prekinula sa deckom.' Sretno je rekla a meni je doslo da joj opalim samar da odleti do kraja hodnika. 'Ti to ozbiljno?' Upitala sam je, ali ovaj put zainteresirano. 'Da, Sven i ona su nesto muljali i zbog njega je Igor prekinuo sa njome.