23 dio.

Nakon dugog razgovaranja sa Klarom saznala sam da je Igor prekinuo sa njom zbog druge. Odmah mi se zgadio i odlucila sam da mu moramo prisutiti neku dobru osvetu. Necu dopustiti da netko povrijedi moju najbolju prijateljicu a da mu se nista ne dogodi.

'Hej. Danas izlazim iz bolnice.' Rekao je Kiki na telefon i odmah mi je nastao veliki osmijeh na licu. Jedva cekam da se vrati doma i da pazi dok vozi po novome.

'Skola je pocela i mozes zaboraviti na izlaske i usredotoci se samo na ucenje.' Mama mi je rekla preko telefona dok je kupovala namirnice. Sto si ona umislja? Naravno da cu izlaziti, uciti cu, naravno, ali ne po cijele dane. U zadnje vrijeme moj odnos sa cijelom obitelji se promijenio. Vise ne pricam ni sa sestrom ni sa mamom o svemu i to mi fali. Ali sada imam Kristijana i on me uvijek saslusa, ne obazirem se na njegove komentare koji nemaju ni smisla, znam da nikada ne misli ozbiljno.

Sjedila sam na kaucu i gledala sam seriju. Tata je odjenom iznervirano usao u stan i bez pozdrava usao u spavacu sobu. Nije se uopce obazirao na mene kada je usao i to me zacudilo. Polako sam se prisuljala do vrata da cujem sto tata prica. Razgovarao je na telefon i glas mu je bio nervozan. Nisam mogla odoljeti a da ne prisluskujem. 'Ne, rekao sam da necu vise. Bilo je dosta' Rekao je na telefon a meni je sve vise i vise zanimalo sa kime i o cemu prica. Cula sam kako se priblizava vratima pa sam se brzo vratila na kauc, doslovno sam skocila na kauc i pravila se da se nista nije dogodilo. 'Vracam se za sat vremena.' Rekao mi je i krenuo je prema vratima, morala sam saznati barem nesto. 'Tata, ovaj...Jeli sve u redu?' Pitala sam znajuci da mi nece nista reci. 'Vidimo se kasnije.' Rekao je i shvatila sam da je ignorirao moje pitanje. Ne znam sto radi ali nekako cu saznati.

Kristijan P.O.V.'s

'Kako mislis da je opet zvala?' Upitao sam sestru na mobitel mrzeci cinjenicu da pricam sa njome. 'Reci joj da ne postojim vise za nju, ne mogu je podnijeti nakon svega.' Ljutito sam rekao i poklopio slusalicu. Ne mogu podnijeti da se sada ona ponovno vrati u moj zivot koji trenutno nije savrsen. Jedina dobra stvar je sto sam sa Ivanom. To je jedino dobro, ali sada cu biti sve manje i manje sa njom, ipak joj je skola pocela. 'Mladicu, mozete polako spremati svoje stvari. Danas vas otpustamo.' Rekla mi je medicinska sestra koja mi je bila najdraza od svih njih, mozda je bila najstarija ali barem je bila ljubazna, ako nista.

Poslusao sam ju i spremio sam svoje stvari. Nije bilo previse toga ali sam pazio da nista ne zaboravim. Presvukao sam se i krenuo prema taksiju, auto necu moci voziti sest mjeseci zato jer sam sam skrivio prometnu nesrecu a i auto jos nije spreman za voznju. Cijeli je izlupan i cudim se kako sam uopce ostao ziv. Taksi me je vec cekao ispred bolnice i usao sam odmah. Zamolio sam starijeg covjeka da me odveze do mog stana sto je i ucinio.

'Isti tren izadi iz mog stana.' Izderao sam se ljutito na Viktoriju koja je sjedila na mojemu naslonjacu praveci da ovdje zivi. Ne znam ni sam kako je usla u stan ali sada me nije briga. Samo zelim da se makne od mene i da je vise nikada ne vidim. 'Misek moj, pa zar ti nisam falio?' Upitala me provokativno i doslo mi je da je bacim kroz prozor. Nisamo ju mogao podnijeti.