Sesnaesti dio

Vozili smo se nekih pola sata dok nismo dosli do nekog malogh kafica u kojemu nije bilo previse ljudi. 'Zasto smo dosli ovdje?' Upitala sam zbunjeno dok sam izlazila iz auta. 'Zelim da upoznas nekoga meni jako bitnoga.' Odgovorio mi je i krenuo prema tome kaficu.

Usli smo u kafic i na prvi pogled mi se cinilo kao da sam ovdje vec bila ovdje, ali nije moguce, zato jer nisam ni znala da postoji. Krenuli smo prema nekome mlademu decko koji mi je jako licio na Kristijana. 'Upoznaj moga brata Luku.' Rekao je i pokazao mi rukom prema njemu. U pocetku sam mislila da se sali, nisam mislila da on ima ikoga, cak ni ne znam gdje su mu roditelji, ali za sve ima vremena. 'Vidim da si ponovno nasao novu curu. Jeli to opet jedna od onih za jednu noc?' Pitao ga pretvarajuci se da nisam uopce ovdje. Njegove rijeci su me zaboljele. Ponasao se kao najveci kreten, pored njega Kristijan je predraga osoba. 'Ne pricaj tako o njoj. Jel ti to jasno?' Krstijan je povisio malo glas kada je to rekao. 'Nemoj se sada pretvarati da ti znaci ista vise od onoga sto inace radis curama. Pa daj, buraz, valjda te znam.' Rekao je bezobrazno dok se smijao i gledao prema meni. 'Za razliku od ostalih ona mi nesto znaci.' Odbrusio mu je i na to sam se malo zamislila. Zaboravila sam na sve one rijeci koje je rekao njegov brat prije par sekundi. Jeli moguce da mu znacim ista vise od neke djevojke koju iskoristava kada stigne? Ispitivala sam samu sebe pitanja na koja jos nisam imala  odgovore. 'Biti cu u autu, ne zelim biti blizu njega ako se tako odnosi prema meni.' Rekla sam nerazmisljajuci da sam upravo uvrijedila njegovog brata, ali nije me bilo previse briga. Ipak je on svasta rekao o meni prije par minuta tako da sam samo uzvratila udarac. 'Hej, cekaj me. A ti brate, najveci si kreten kojeg znam.. Mislio sam da normalno mozemo popricati ali ti si morao pricati gluposti o meni, pa jebi se.' Izderao se na njega i izletio van.

Kristijan P.O.V's

Izletio sam van i krenuo prema autu. Vec je sjedila tamo i tipkala po svome mobitelu. Ne mogu vjerovati da imam takvog kretena od brata. Mislio sam da mozemo malo poboljsati nas odnos, ali ne. On mora ispasti baja pred svakime. Polako sam usao u auto i pogledao ju ravno u oci. 'Jesi oke?' pitao sam  ju svojim jadnim glasom. Ne znam zasto sam uopce takav kada sam sa njome. Ona je kao neka droga zbog koje se mijenjam, ali svida mi se to. 'Nisam oke, dosta mi je toga da stalno slusam price o tebi i tvojim sranjima koje si prije radio curama. Znam da ti nista ne znacim tako da ne moras nista lagati. Meni je sve jasno, sve je tvoj brat rekao i pojasnio mi. Ovo sto mi imamo nece trajati dugo, ostaviti ces me prvom prilikom.' Rekla je tihim glasom i okrenula glavu prema prozoru. Zabolile su me njene rijeci, kako da joj objasnim da ona nije kao ostale. Ona je posebna i mogli bi imati nesto vise da mi onda to dopusti. Mrzim kada je ovako tvrdoglava i ne mogu joj nista objasniti. 'Nije tako, neces valjda vjerujes meni a ne njemu.' Rekao sam joj i odamknuo sam joj kosu sa licu. 'Ne znam ni sama kome da vjerujem.' Odgovorila  je tiho i moglo joj se vidjeti u ocima da ce svaki tren pustiti suzu. Ali nije, nakon par minuta oci su joj su se ponovno razbistirile, ali je sada bila ljuta na mene.

Taman  kada sam joj htio priznati sto osjecam preduhitrila me i rekla: 'Samo mi treba malo predaha od svega ovoga. Meni je sa tobom super i sve, ali bilo bi dobro za oboje da se ne vidamo barem dva tjedna.' Rekla je i pogledala me sa svojim predivnim ocima i odmah sam se izgubio u njima. Htio bi da zna sve sto osjecam  prema njoj, ali jos je prerano. 'Dati cu ti dva tjedna. Ali tocno za dva tjedna cu doci po tebe da porazgovaramo i bolje ti je da ne pobjegnes. Okej?' rekao sam joj i na moju  recenicu se nasmijesila, odmah mi je bilo lakse, samo nisam znao kako cu izdrzati dva tjedna bez nje. Nije to puno, ali za mene je i previse.